Za­ko­no­dav­ni od­bor Skup­šti­ne Cr­ne Go­re po­dr­žao je ju­če amand­ma­ne gru­pe po­sla­ni­ka na vla­din pred­log iz­mje­na za­ko­na o Agen­ci­ji za na­ci­o­nal­nu bez­bjed­nost, a o tom ak­tu bi­će ri­je­či na da­na­šnjoj sjed­ni­ci par­la­men­tar­nog od­bo­ra za od­bra­nu i bez­bjed­nost. Ko­men­ta­ri­šu­ći od­lu­ku Za­ko­no­dav­nog od­bo­ra, iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca Mre­že za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra (MANS) Va­nja Ća­lo­vić ka­za­la je za „Dan“ da se na­da da je to po­ka­za­telj da je ve­ći­na po­sla­ni­ka shva­ti­la ne­u­stav­nost rje­še­nja u vla­di­nom pred­lo­gu i da će na kra­ju usva­ja­njem amand­ma­na spri­je­či­ti da kri­mi­nal­ci ko­ji ima­ju le­gi­ti­ma­ci­je ANB-a zlo­u­po­tre­blja­va­ju ovla­šće­nja ko­ja se toj slu­žbi da­ju pred­lo­že­nim za­ko­nom.
–Na­dam se da po­zi­tiv­no mi­šlje­nje Za­ko­no­dav­nog od­bo­ra na pod­ni­je­te amand­ma­ne po­ka­zu­je da su po­sla­ni­ci shva­ti­li da iz­mje­ne za­ko­na o ANB-u pred­sta­vlja­ju kr­še­nje Usta­va Cr­ne Go­re i Evrop­ske kon­ven­ci­je o ljud­skim pra­vi­ma. Ta­kve iz­mje­ne Evrop­ska uni­ja sa­svim si­gur­no ne bi mo­gla da per­ci­pi­ra kao ne­ki po­zi­ti­van is­ko­rak Cr­ne Go­re, po­seb­no u svje­tlu či­nje­ni­ce da se u ANB-u na­la­ze i li­ca bli­sko po­ve­za­na sa struk­tu­ra­ma or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la. Ta li­ca bi mo­gla mno­go ozbilj­ni­je da zlo­u­po­tri­je­be ovla­šće­nja ne­go što je slu­čaj u agen­ci­ja­ma dru­gih dr­ža­va, gdje ne po­sto­ji spre­ga oba­vje­štaj­nih i kri­mi­nal­nih struk­tu­ra –ka­za­la je Ća­lo­vi­će­va.
Od­bor je bez ras­pra­ve pri­hva­tio amand­ma­ne ko­je su pod­ni­je­li po­sla­ni­ci Azra Ja­sa­vić, Sr­đan Pe­rić, Go­ran Tu­po­nja i Dar­ko Pa­jo­vić. Po­dr­ža­li su i amand­man ko­ji su pod­ni­je­li po­sla­ni­ci An­dri­ja Po­po­vić, Dža­vid Ša­bo­vić, Sr­đan Pe­rić, Sne­ža­na Jo­ni­ca i Dri­tan Aba­zo­vić. Po­zi­ti­van stav od­bo­ra do­bi­lo je i pet amand­ma­na ko­je su pod­ni­je­li po­sla­ni­ci Bran­ka Bo­šnjak, Dža­vid Ša­bo­vić, Sne­ža­na Jo­ni­ca i Dri­tan Aba­zo­vić.
Va­nja Ća­lo­vić na­gla­ša­va da su sva rje­še­nja sa­dr­ža­na u amand­ma­ni­ma usmje­re­na u prav­cu za­šti­te ustav­nog na­če­la da sva­ko ima pra­vo na pri­vat­nost.
–Iz­mje­ne za­ko­na pro­ši­ru­ju nad­le­žno­sti slu­žbe­ni­ka ANB-a, a ne osta­vlja se bi­lo ka­kav pi­sa­ni trag o broj­nim mje­ra­ma, a po­seb­no o pra­će­nju lo­ka­ci­je gra­đa­ni­na, od­no­sno nje­go­ve te­le­fon­ske ko­mu­ni­ka­ci­je. Ni­je pro­blem da Agen­ci­ja pri­ku­plja po­dat­ke, već ka­da ne osta­je ni­ka­kav pi­sa­ni trag o to­me. U tom slu­ča­ju gra­đa­nin ne mo­že da do­ve­de u pi­ta­nje za­ko­ni­tost ta­kvih mje­ra Agen­ci­je. Usva­ja­njem ova­kvih iz­mje­na za­ko­na prak­tič­no bi­smo da­li ze­le­no svje­tlo da sva­ko ko ima le­gi­ti­ma­ci­ju ANB-a mo­že da pri­stu­pi sva­či­jim lič­nim po­da­ci­ma, od ban­kar­skih, me­di­cin­skih i svih osta­lih, bez ika­kvog pi­sa­nog tra­ga – uka­za­la je Ća­lo­vi­će­va.
To zna­či, ka­ko je za­klju­či­la, da gra­đa­ni ne bi mo­gli da ko­ri­ste prav­na sred­stva, od­no­sno da se ža­le, uko­li­ko Agen­ci­ja ne­za­ko­ni­to pri­ku­plja po­dat­ke o nji­ma, po­seb­no po­dat­ke iz pri­vat­ne sfe­re.
Ra­ni­je su Ak­ci­ja za ljud­ska pra­va, Cen­tar za gra­đan­sko obra­zo­va­nje, In­sti­tut „Al­ter­na­ti­va” i Mre­ža za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra pod­ni­je­li pred­stav­ku skup­štin­skom od­bo­ru za ljud­ska pra­va i slo­bo­de ko­jom se tra­ži sa­zi­va­nje hit­ne sjed­ni­ce tog rad­nog ti­je­la, na ko­joj bi se raz­mo­tri­le pred­lo­že­ne iz­mje­ne i do­pu­ne za­ko­na o ANB.
U tim or­ga­ni­za­ci­ja­ma sma­tra­ju da se tim za­ko­nom dra­stič­no ugro­ža­va­ju ljud­ska pra­va ko­ja su cr­no­gor­skim gra­đa­ni­ma za­jam­če­na Usta­vom, za­ko­ni­ma, ra­ti­fi­ko­va­nim me­đu­na­rod­nim kon­ven­ci­ja­ma, sta­vo­vi­ma Ustav­nog su­da Cr­ne Go­re i ni­zom od­lu­ka Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va.
–Ve­ze sa struk­tu­ra­ma or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la, pri­slu­ški­va­nje i pra­će­nje stra­nih di­plo­ma­ta i uče­šće u ra­znim iz­bor­nim zlo­u­po­tre­ba­ma sa­mo su ne­ki od raz­lo­ga zbog ko­jih ANB ni u kom slu­ča­ju ne smi­je do­bi­ti me­ha­ni­zme za pra­će­nje gra­đa­na i pri­stup nji­ho­vim po­da­ci­ma, po­go­to­vo bez pret­hod­ne od­lu­ke su­da – na­vo­di se u sa­op­šte­nju tih ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja.V.R.


Od­lu­či­va­li bez pred­stav­ni­ka Vla­de

Sjed­ni­ci Za­ko­no­dav­nog od­bo­ra na ko­joj je ras­pra­vlja­no o amand­ma­ni­ma na pred­lo­že­ne iz­mje­ne Za­ko­na o ANB-u ni­je pri­su­stvo­vao ni­ko od pred­stav­ni­ka Vla­de. Va­nja Ća­lo­vić je na­ve­la da se oče­ki­va­lo pri­su­stvo pred­la­ga­ča iz­mje­na za­ko­na, ka­ko bi se iz­ja­snio o ono­me što su pred­lo­ži­li ve­li­ka gru­pa po­sla­ni­ka i niz ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja.
–Ni­je­smo ima­li pri­li­ku da ču­je­mo nji­hov zva­nič­ni stav. Sju­tra je ma­tič­ni od­bor, ta­ko da će­mo vi­dje­ti da li će ne­ko iz Vla­de do­ći da po­raz­go­va­ra­mo o kon­kret­nim za­kon­skim rje­še­nji­ma – ka­za­la je Ća­lo­vi­će­va.